Sultanov san



Султанов сан

-По буђењу, сан је отишао у канализацију-

Ово је фотографија објављена на једном угледном руском е - порталу, уз наслов
да тужилац турских новина које су тврдиле да се у његовој палати налази тај
ПРЕДМЕТ ГОСПОДСТВА, Тајип Ердоган, није успео да оспори постојање златне
WC шоље у својој палати, па је осуђен да плати трошкове судског поступка.
Нисам је одмах прекопирао где треба а одмах потом је
била избрисана, помучио сам се и некако је изазвао и поставио овде
како бих њоме илустровао шта је стварни Султански сан.

И сада само могу да нагађам због чега је тако брзо скинута.
Можда она није само Султански сан, већ и сан неких других у том рангу......
Ристо се роди! Ристо се роди, роди, роди, роди… одзвања у мом скромном новобеоградском стану у који сам ушао по повратку из оближње продавнице.

Научио сам на различита изненађења, имам и довољно година и довољно искуства, са страховима сам се давно поздравио, још у времену када сам са сигурношћу утврдио да се све догађа по реду и на начин на који ми људи мало шта можемо да додамо или одузмемо, па сам мирно распоредио купљене ствари на места на којим их држим, а потом на месту за госте у мојој канцеларији видео мог старог  драгог госта који се уопште физички и не мења од како сам 1997.г. почео да га загледам.

Ваистину се Он роди!
– брате…. како да те назовем, знаш да те ја зовем Монахом без манастира?...
Тако, тако, то ми се допада!

Ваистину се Он роди брате Монаху без манастира! Добро ми дошао!
Баш сам мислио ноћас како би било лепо да те видим, да нешто чујем и разјасним неке своје дилеме око овога што тече, што се убрзава, посебно што од обичних људи какав сам и сам добијем информације да се „Неки“ опет интересују за тебе, да сазнају ко си, ваљда би „да попију чај са тобом!“

Да, знам ја за то, идем са тим момком  на његова путовања… много сте га натоварили, бацили сте га врло неспремног у ватру, у разговоре са њима…. А он је њима важан само због онога што зна, иначе их баш брига за њега, а онај који га тамо води покушава да им се умили како би одблокирали оне паре које је преко њих зарадио, само су они сила која никоме ништа не плаћа, никоме ништа не даје, они су спремни и онога који им је највернији слуга да пусте да умре као пас, од болести, глади, беде, разочарења.

Добро си рекао ономе који то држи под неким видом контроле да се пази на тог момка да не прође као и сви претходни који су контактирали са њима – сада му је остављено довољно времена да тог младића припреми за борбу са њима, али и даље треба пазити. У крајњем, ми ћемо о томе водити рачуна – опет смо тамо, у Украјини, Сирији, Турској и Русији.

Они од њега очекују да их споји са неким овде у Србији који би им дао информације о мени…. Чуј, сила света брине о једном обичном сиромашном србском сељаку! Па каква је то сила, брате рођени?!
Јер они мисле да се о сваком живом човеку могу добити информације за новац!

Њима није вероватно постојање околности да овде у Србији има оних који не дају информације за новац, а када хоће дају им бесплатно, њима није за веровати да те ја посећујем од времена када си био млад и када си ми дао завет да се нећеш распитивати о мени… о имену, адреси, телефону, да нећеш трагати за мојим убогим овоземаљским стаништем, тога се држиш па ме имаш за госта свих ових година, њима је нормално да о сваком отворе фасциклу, одреде му број и позивају га по својим потребама, али то не бива! А успевају јер свакоме дају новац или прилику да га заради, а онда он престаје да буде слободњак и буде роб, само Господу не требају они који робују некоме пре Њега!  

Њима није јасно шта код нас значи „Нека буде што бити не може!“, није им јасно шта поручују момци из Србије са мајицама на чијем предњем делу пише „Не ј..ем живу силу!“, њима није јасно ни оно када Срби кажу „Не бој се никога до Бога!“ – јер се они боје многих других мањих, док се Бога уопште не боје!

Њима је необјашњиво како у тренутку десрбизације Србије, када су у Београду све фирме исписане латиницом и на страним језицима одједном искрсавају објекти где се окупљају млади Срби и Србкиње, сада као нова мода, појављују натписи фирми на ћирилици, они мисле нова мода, а ја кажем, почиње отрежњење!

Знаш, немају они Владику Николаја Велимировића. Намерно кажем немају, јер га ми имамо и сада, као да није ни отпутовао, само се код нас каже за умрлог да је негде отишао, да је отпутовао, да је отишао и неће се враћати, да је отишао али је и даље ту….. то је оно што нас од њих и свих других одељује у два дела људског дома….
Само ми настављамо да живимо са својим прецима који су отпутовали без обзира где су покопани или нестали њихови земни остаци. Наши стари, они из Лепенског Вира, још пре 8000 година су земне остатке својих отпутовалих предака сахрањивали ту у кући, да би им било лакше да нам се придруже и својим духом у настављању овоземаљског живота нас преосталих, само се код нас за отпутовале сипа у чаше и тањире оно што су волели, све док не прође година дана када с рачуна да су се и они и ми некако привикли и да њима више не треба физичка храна, само нас због тога они не разумеју, јер ми гледајући на такав начин у живот и смрт, на релативност путовања, непрекидно живимо у два света, овом и оном, оном после овог, и то је утеривали страх у кости свима онима који нас већ хиљадама година нападају са циљем да нас униште и право је чудо, за њих, како у томе не успевају, а одговор је прост: испред нас иде Војска Господња!

Они не верују у оно што не виде. Видите какво је усхићење код наше браће Руса што су достигли и престигли оружја Американаца, што гађају на неколико хиљада километар непогрешиво, са одступањем 3-5 метара!
А ми се на то смејемо!
Па каква је то ракета, какво је то оружје, какав је то прецизност када одступа на неколико хиљада километара  неколико метара, каква је то гвожђурија у односу на наше ракете које путују немерљиво великим брзинама до Највишег Неба и погађају директно, без одступања, у ухо Господње, када Му то буде подсетник да баци поглед на место одакле је ракета лансирана, види шта се молбом хтело, донесе одлуку, па узврати том одлуком, када се збива видљиво!"


У даљем тексту кроз причу Монаха без манастира објашњава се као се распршио Султанов сан - Сан Тајипа Ердогана који се судио са једним новинама које су објавиле слику његовог златног WC-a. изгубио и мора да надокнади трошкове судског поступка, јер је слика  као доказ победила, објашњава слом Кине и Кинеза.... и трку око нуђења Србији разних "погодности".

Даље - за читање или регистрацију-клик на:

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Временска прогноза

Курсна листа

Веб мастерс

  © Copyright 2010 Termokolor - Izrada sajta

Vrati se na Vrh